О књизи: година / Још једно слетање старијих играча у виртуелне светове у новој књизи Константина Реадера. Свака особа, по доласку у пензију, могла је да поднесе пријаву локалним властима и постане учесник у програму „виртуелних игара“. О трошку државе, пензионер је апсолутно бесплатно добио модерну виртуелну капсулу. За недељу дана је испоручен, инсталиран и плаћена је претплата на једну од игара виртуелне реалности са ефектом потпуног урањања. Осим тога, исплаћиван је и мали новчани додатак, који је зависио од дужине боравка у виртуелности. Нажалост, износ довољан за живот у реалности без финансијских потешкоћа почео је да се исплаћује ако је пензионисани играч био у игри најмање 18 сати. Зашто је онда потребан новац, ако је човек увек у другој реалности, остало је нејасно. Трајање боравка у игри било је предвиђено при склапању уговора и било је могуће променити наведени период тек након три године од тренутка првог уласка у игру. Под условом четрнаест дана одмора годишње, играч је могао да користи како жели, без уласка у виртуелност на било који независно изабран дан или низ дана.